Mанастир Свете Тројице – Острво Егина!
Манастир Свете Тројице на острву Егина у месту Ксантос је пре свега везан за Светог Нектарија Егинског. Његов живот лепо је описао грк Манолис Мелинос у свом запису „Разговарао сам са светим Нектаријем“ који представља интервјуе са људима који су познавали Светог Нектарија. У наставку је пар реченица везано за биографију Светог Нектарија Егинског. „Таква личност, која је у себи сконцентрисала све своје духовне снаге посветивши се делу унутрашњег усавршавања и сједињења с Богом била је личност светог оца нашег Нектарија – чудотворца, митрополита Пентапољског, који се подвизавао на Егини. Светитељ Нектарије је светац, којег је Господ прославио управо у наше време. Он се појавио као нова светла звезда на небеском своду Православља. Његов живот, од првих корака све до благословеног упокојења оставио је видљив траг у хришћанским душама Блиског Истока и Грчке. Он је постао неугасиви светионик на Егини, изливајући своју благодат и благослов на васцели свет. Живот овог човека је био непрестана борба у име достизања истинског знања и врлине. То је био тежак пут, али је он њиме ишао победоносно. Житије светог Нектарија представља остваривање непоколебљиве жеље за проналажењем онога према чему је толико свим силама стремила његова душа, ка проналажењу Бога Истинитог…
Постао је победник у духовној борби и због тога се врло брзо након његовог упокојења слава о њему посвуда раширила. Светитељ Нектарије је велики јерарх у плејади отаца наше Цркве, један од њених највиших врхова, стуб светости. Рођен је 1. октобра 1846. године у селу Силиврија, у Источној Тракији, крштен је 15. јануара 1847. године када је добио име Анастасије. Његови родитељи – Димос и Василики Кефалас били су обични сиромашни људи, али хришћански срдачни, благочестиви и добродетељни. Поседовали су многе врлине и благодатни духовни плод свега тога постао је Анастасије Кефалас, касније – светитељ и чудотворац Нектарије Мироточиви. Побожни родитељи су Анастасија, петог од шесторо деце васпитавали “у традицијама и духу заповести Господњих”. Мати га је учила црквеним песмама и молитвама и често га је терала да чита и пева различите тропаре. Нарочито се старала да дечак запамти 50. псалам Давидов “Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој”. Овај псалам пун умилења, који дира сваку хришћанску душу остављао је нарочит утисак на благословено дете. Дечак га је често изговарао, и како је касније сам причао сестрама свог манастира и другим ученицима, када је долазио до речи: научићу непобожне путевима Твојим и безбожници ће се обратити Теби, – много пута се заустављао и понављао овај стих, чиме је будући светитељ на известан начин предосећао своје мисионарско служење.
Дечак је од ране младости осећао Божији позив и своје свештеничко призвање. Веома је волео цркву, с радошћу је ишао на све службе и остајао је у храму што год је дуже могао – прислуживао је свештеницима… Године 1904. док је још био директор Ризаријске школе свети Нектарије је основао женски манастир Свете Тројице на острву Егина( Данас је то један од најпознатијих манастира у Грчкој. Рестаурирана су стара здања, изграђене нове зграде. Овамо долазе ходочасници из читавог света, долазе они који воле и поштују светог Нектарија). Тамо су се доселиле прве монахиње – његове ученице, које је често посећивао и помагао духовно и материјално. 1907. године напустио је дужност директора школе због здравственог стања и настанио се на острву Егина. Тамо је у манастиру Свете Тројице провео остатак свог земаљског живота у молитви, служећи Богу, пишући богословске радове, проповедајући, исповедајући, поучавајући, духовно снажећи људе до последњег дана кад га је 8. новембра 1920. године у 10.30 Господ призвао Себи. Пастир је оставио овај свет у време кад му је било 74 године у Атини у болници “Аретео” после двомесечног лечења због акутне упале простате.
Одмах по Владикином упокојењу почела је припрема тела за погреб. С упокојеног је скинута кошуља и стављена је поред, на кревет у којем је лежао парализован човек. Чим се одећа дотакла болесниковог тела он је одмах устао славећи Господа. Истог тренутка сва соба се испунила миомирисом. Без обдукције тело је било припремљено за погреб и довежено бродом на острво Егина. А тамо су га монахиње и мештани са великим страхопоштовањем сахранили на територији манастира. У априлу 1921. године због изградње мраморне гробнице гроб је био ископан и показало се да је тело усопшег било нетрулежно. Од њега се ширио предиван миомирис. Пренето је на 48 сати у игуманске одаје, а затим је обучено у нове одоре и поново сахрањено. Три године после упокојења поново се показало да је тело нетрулежно и да се од њега шири миомирис. Године 1927. на иницијативу Хризостома I, архиепископа Атинског, мошти су биле обретене по трећи пут. Тело свеца остало је нетрулежно и точило је миро. 3. септембра 1953. године поново је отворена гробница. Овога пута, само Господ зна због чега, видело се да су мошти иструлиле. 5. новембра 1961. године у манастиру Егина била је приређена прослава због званичног прибројавања Нектарија Кефаласа, митрополита Пентапољског лику светих Православне Цркве (Одлука Патријарха под бр. 260 од 20. априла 1961. године).
Многобројни су радови које је иза себе оставио светитељ Нектарије и они за све нас, православне хришћане, представљају огромну духовну вредност.“
Погледајте фотографије манастира Свете Тројице на Егини…
Деус травел Нови Сад
Ул. Железничка бр. 46
тел: 021 210 10 77
+381 69 189 98 89
